Kada kažemo industrijsko nasleđe Zrenjanina, većina odmah pomisli na „Servo Mihalj“, šećeranu, pivaru, „Dijamant“ i redove dimnjaka uz obalu Begeja. Danas mnoge od tih zgrada stoje napola prazne, ali iza njih su priče koje objašnjavaju kako je Zrenjanin postao ono što je – industrijski centar Banata i mesto u koje se decenijama dolazilo zbog posla.

Šećerana – početak moderne industrije u Velikom Bečkereku

Krajem 19. veka, u Velikom Bečkereku (današnjem Zrenjaninu), podignuta je moderna fabrika šećera koja je postala jezgro velikog industrijskog kompleksa uz obalu Begeja. Pored same fabrike, nastajale su vojne, magacinske i upravne zgrade, kao i stambeni objekti za činovnike i radnike. Ceo taj blok je praktično bio mali grad u gradu – sa svojim ritmom, pravilima i dvorištima.

Nakon Drugog svetskog rata, šećerana i okolni objekti ušli su u sastav industrijsko-poljoprivrednog kombinata „Servo Mihalj“. Dogradnje i nadogradnje pratile su rast proizvodnje, ali su delimično narušile prvobitni arhitektonski sklad. Ipak, tragovi originalne arhitekture i dalje se vide na pojedinim zgradama, što ovaj kompleks čini vrednim svedočanstvom industrijskog razvoja grada.

„Servo Mihalj“ – kombinat koji je hranio pola Banata

Industrijsko-poljoprivredni kombinat „Servo Mihalj“ nastao je pedesetih godina 20. veka na temeljima ranijih fabrika. Tokom nekoliko decenija, u njegovom sastavu radile su fabrike prehrambene industrije, mlinovi, prerađivački pogoni i poljoprivredna dobra širom Banata. Kombinat je bio simbol zrenjaninske privrede – ime koje se podrazumevalo kada se govorilo o zapošljavanju, radničkim stanovima, sindikalnim odmorima.

Za mnoge porodice u Zrenjaninu, barem jedan član je radio u „Servo Mihalju“. Sećanja na fabričke sirene, radničke menze, sportske sekcije i masovne prvomajske uranke deo su ne samo ekonomske, već i emotivne istorije grada. Nestankom kombinata krajem devedesetih, Zrenjanin je izgubio ne samo velikog privrednog giganta, već i jedan način života.

Pivara – priča o pivu koje se ovde toči više od dva veka

Tradicija pivarstva u Zrenjaninu duža je od dva i po veka. Još sredinom 18. veka, na mestu današnje pivare pivo se točilo za ceo kraj. Današnje zdanje uglavnom potiče iz početka 20. veka, a prepoznatljivo pročelje uz obalu Begeja decenijama je bilo jedan od neformalnih simbola grada.

Iako se proizvodnja menjala i obustavljala, sama lokacija i zgrada pivare ostali su važan deo urbanog identiteta. Za mnoge Zrenjanince, pogled na staru pivaru podseća na studentske dane, prve poslove, sportske utakmice i druženja posle smene u fabrici.

Zašto je industrijsko nasleđe važno i danas

Na prvi pogled, napuštene hale i dotrajale fasade deluju kao „balast“ prošlosti. Međutim, u Evropi su upravo takvi kompleksi pretvarani u kreativne kvartove, muzeje, startap hubove, galerije i kulturne centre. Industrijska arhitektura nudi velike otvorene prostore, specifičnu atmosferu i jak identitet – savršen okvir za nove sadržaje.

Zrenjanin u svojim starim fabrikama ima ogroman potencijal za razvoj kreativnih industrija, malih proizvodnih pogona, coworking prostora i kulturnih događaja. Ono što je nekada bio „hleb“ grada, danas može postati njegov novi adut – ako se sa tim zgradama postupa promišljeno.

Šta može da uradi običan Zrenjaninac

• Da čuva stare fotografije, priče i predmete vezane za fabrike – to je „živa arhiva“ grada.
• Da posećuje izložbe i događaje posvećene industrijskom nasleđu kada ih organizuju muzeji i institucije.
• Da podrži inicijative za obnovu i novu namenu starih fabrika.
• Da predloži svoje ideje – od muzeja pivarstva do kreativnog centra u staroj hali.

Ako danas prolazite pored šećerane, pivare ili zgrada nekadašnjeg „Servo Mihalja“, ne gledajte samo u oronule fasade. Zamislite fabrike u punom pogonu, hiljade radnika i grad koji je rastao uz svoje industrijsko srce. To industrijsko nasleđe Zrenjanina nije samo priča o prošlosti, već pitanje – šta ćemo s tim uraditi u budućnosti.